Нешто више од 11 година пошто је спектакуларно победила читав НАТО, Војска Србије је данас сведена на „чувара“ празних касарни и физичку снагу у случају елементарних непогода. Истовремено, без савезника и са наоружањем и опремом који се нису мењали више од три деценије, ова оружана формација не може да представља озбиљан „политички фактор“ за било какав наум Србије.
Ово је, укратко, оцена стручњака о Војсци Србије данас. Министарство одбране недавно је обелоданило да ће од следеће године уследити пуна професионализација, чиме ће се и званично укинити служење војног рока. Војно-политички аналитичари двојако оцењују ову трансформацију. Некадашњи помоћник министра одбране Бојан Димитријевић понавља раније изречену тезу у „Вестима“ да Војска Србије данас и не зна сврху постојања, те да је претворена у „предузеће за чување празних касарни или пуњење џакова с песком приликом поплава.
Са министром Шутановцем сам се и разишао због концептуалног и личног разлаза око професионализације наших оружаних снага – каже Димитријевић.
Некадашњи командант Здружених снага на југу Србије, генерал Нинослав Крстић много је блажи у оцени досадашњих реформи Војске, а као један од највећих пропуста оцењује укидање војног рока
– Једноставно, такво решење није наше, није у духу српске традиције – сматра генерал Крстић.
Према његовим речима грешка је и што се Војска своди на свега 11.000 професионалаца.
– Са таквим капацитетом и притом застарелом технологијом ниједна земља вас неће озбиљно схватити, а посебно не ако се залажете за поштовање права и правде. Не залажем се за рат, али ако желите да вас као државу неко озбиљно схвати онда морате да као значајну „политичку полугу“ имате и респектабилну оружану силу иза себе – сматра овај генерал.
С овом тезом – да је највећи проблем Србије – смањење војске, нимало се не слаже војно-политички аналитичар Љубодраг Стојадиновић који тврди да „мала земља може добити неки рат, само ако га не води“.
– Ми немамо проблем са бројем војника, већ са чињеницом што се већ сада налазимо као „острво“ међу земљама које су се или већ сврстале или ће се ускоро сврстати у НАТО.
Отуда смо и у апсурдној ситуацији да смо појединачно и даље као оружана сила јачи од већине тих земаља, али смо суштински 100 пута слабији од сваке од њих, јер оне, за разлику од нас, иза себе имају јаке савезнике, а ми, да се не лажемо, немамо ниједног – поентира Стојадиновић и додаје:
– Реформа Војске Србије и наводна професионализација није ништа друго него агресивни политички маркетинг. Не решавају је суштински и стратешки проблеми, већ се гурају под тепих. Реформа војске је превелики залогај за Шутановца, који се у овом послу није снашао.
Треба да учимо од Албанаца
– Албанци са Косова су дошли до независности управо тако што су обезбедили таквог савезника који им је давао не само политичку подршку, већ се није либио да покаже како је спреман да помогне свом савезнику и оружаним путем. За разлику од њих, Србија се ослањала углавном на Русију, а питам вас шта су они учинили да не дође до оваквог расплета око Косова – каже Стојадиновић.
Генерал Крстић мисли супротно и тврди да је управо заслуга Шутановца што је Војска Србије кренула с мртве тачке.
– Шутановац је без сумње више учинио у последње три године него сви министри пре њега од 2000. Јесте да је бројка од 11.000 припадника мала у односу на Грчку или Бугарску, али кад боље анализирамо ствари, ми као држава и немамо пара за више војника – тврди Крстић.
Број војника и војни буџети
Србија: 30.000 припадника, буџет: 1,2 милијарде долара
Румунија: 90.000 припадника, буџет 2,8 милијарди долара
Бугарска: 30.000 припадника (од септембра значајно смањење људства), буџет 1 милијарду долара
Мађарска: 24.000 припадника, буџет око 1,35 милијарди долара,
Хрватска: 17.600 припадника, буџет око милијарду долара
Албанија: 15.400 припадника, буџет око 235 милиона долара
Босна и Херцеговина: 10.000 припадника, буџет око 450 милиона долара
Македонија: 6.800 припадника, буџет око 200 милиона долара
Црна Гора: 2.100 припадника, буџет око 40 милиона долара
Аутор: Ђ.Баровић (vesti-online.com)
Тужно и нажалост истинито.
Ja ne znam za ostatak ovog naseg lepog naroda, ali ako dodje do toga da ja moram da ucim od siptara, sam cu sebe da prodam u belo roblje
Цела пеича о професионализацији, је велика превара, то је у обланде заогрнут пројекат разоружанја и укиданја државности најстарије државе на балкану. Разоружанју једине држве која једина и прва дошла до слободе борбом и ту слободу у више наврата оружијем бранила.То није идологија , Постојање државотворне идеје, је највеће постигнуће и степен развоја националхе свести једног народа. Имају само велике државе и велики народи, и њима се не оспорава уношење те свести у Атланске и Еуро интеграције.Да је професионализација решнје и корак напред увели би је Немци, не недостају им ни новац ни људски ресуси. Следеће што можемо оцекивати је „рефоема генералштаба“са образложењем да је скуп и непотребан. Не заборавмо да је освајанје слободе најдуже траје и да је најскупље јер се плаћа главама наше деце….