Данас је у Требињу, уз присуство више стотина грађана сахрањен Душко Пејак, ратник, српски добровољац, стопостотни ратни војни инвалид. Рођен је 1958. године у Бијелом Пољу код Мостара, од оца Симе и мајке Персе рођене Аврамовић у Челебићима.
На почетку грађанског рата у Босни и Херцеговини међу првима је 1991. добровољно ступио у специјалну падобранко – извиђачку јединицу ЈНА, потом Војске Републике Српске. У првим ратним данима припадници хрватско-муслиманске војске хапсе му оца и мајку и држе их у заточеништву, у по злу чувеном, хрватском логору у Дретељу. Душко то стоички подноси и ратује, наставља да ратује и након њиховог изласка из логора.
Кад се ближио крај несретног рата, задеси га велика несрећа. Тешко је рањен 7. јуна 1995 у борби на Пориму, који су муслиманске снаге биле освојиле два дана раније. Српски борци су повратили Порим али један метак погоди га у кичму и оштети два пршљена. После пружене прве помоћи у Ратној болници у Невесињу, пребачен је у Подгорицу, потом на ВМА у Београд. И поред упорне борбе лекара и физиотерапеута Душко је остао непокретан, у колицима. Пуних 27 година. Као ретко ко, јуначки се носио са својом ратном раном, све муке и патње стоички подносио. До последњег час увек ведра духа и разума уз неизмерну љубав и бригу мајке Персе, највећег животног ослонца као и сетре Душке. На крају, о Душку ће се тек писати и причати. Зато, почивај и миру и спокоју, прекаљени ратниче, нека ти је све од бога просто и лака херцеговачка кршна земља.
Сретен Јаковљевић
Извор: Стара Херцеговина