Годишњица погибије водника Достанић Зорана

Дана 01.03.2000. године падобранским скоком који се трагично завршио упокојио се наш водник Достанић Зоран. 

Дасти не брини оставио си нас најбољима какав си и ти био и знај да недостајеш.

Као што си нам говорио: „Војниче када си у ставу мирно да ти змија отровница око испија има да стојиш као стена „.

Не брини и даље стојимо као стене. Видимо се на небу!

Твоје жишке специјалци командоси други вод 4. падобранско диверзантско извиђачке чете класа септембар 99/00.

2 thoughts on “Годишњица погибије водника Достанић Зорана

  1. Bili smo u istom avionu, nikad nisam pomislio tad, da cu ga zadnji put videti. Nek ti je vecna slava Dasti!😪

  2. Мој ратни друг Дасти је преживео Кошаре. Браћа смо тамо постали, сваког дана рата делили и добро и лоше. Једног смо дана,у околини Жар Колибе,делили паштету, стару најмање 20 година коју смо ножем, без хлеба, цео дан ручали , да глад не гладујемо. Једног дана, у мају 1999.год у рејону Кошара, бестрзајни топ 105мм који је само албанска војска имала, испалио је гранату са неких 150 метара на њега и његове војнике.Граната је пала од њега на неколико метара, срећом због узбрдице, није био ни такнут гелерима, сем униформе поцрнеле и од блата умазане. Брзо након тога се освестио и проговорио и вратио одмах на положај . Преживели смо,након тога и друге страхоте рата. Након рата,наставили са дружењем, било је то ратно братско другарство. Договорили да за ,тада предстојећи викенд, изађемо са мојом супругом и њеном другарицом у град. Засвиђала се њена другарица њему и то није крио. Међутим, није дошао на договорено место у кафић Оскар. Чудио сам се тада, знам да је стално тражио од мене да их упознам. Није га било данима након. Онда сам сазнао, пао је на редовном скоку.Мој брат, преживео је Кошаре а настрадао после рата на скоку, невероватно и болно. Судбина,шта ли је, увек кад се сетим свега, нешто сам и описао овде, чудим се и неверујем. Годинама причам ову причу. Први пут јавно у објави овде.
    Објаву посвећујем јунаку са Кошара, да се зна да Хероји никад не умиру, живеће они докле их ми помињемо.
    Свака част падобранцима из Удружења ветерана 63-ће који не заборављају оне који су живот дали за Србију.

Comments are closed.