Имаће статус официра, а услов за ангажман у ВС су одслужен војни рок и одговарајуће психофизичке способности.
Униформу Војске Србије ускоро ће понети и свештеници. Припреме за увођење верске службе су при крају, а како каже Игор Јовичић, државни секретар у Министарству одбране, очекује се да Влада Србије у фебруару усвоји Уредбу о вршењу верске службе.
– Закон о војсци предвиђа слободу вероисповести и вршење верске службе, а детаљи ће бити разрађени у уредби. Такође, са свим традиционалним црквама и верским заједницама потписаћемо споразуме на основу којих ће свештеници и верски службеници улазити у систем и то са официрским чиновима – каже Јовичић.
Они ће, дакле, бити примани у професионалну војну службу, а уз мишљење надлежног великодостојника цркве или верске заједнице којој припадају, мораће да испуне и опште и посебне услове који важе за све официре.
– То значи да морају да имају високо образовање, да су одслужили војни рок, пролазиће провере психофизичке способности. Од осталих припадника Војске Србије разликују се по томе што неће носити оружје, али ће бити добри официри и испуњавати дужности које њихов војни чин подразумева. Они ће, на пример, учествовати у мултинационим операцијама и активностима у међународној војној сарадњи – наводи Јовичић.
Војни свештеници биће распоређени на формацијска места у Генералштабу Војске Србије, командама оперативног нивоа, командама бригада и батаљона, Војној академији и војноздравственим установама. Од броја припадника Војске Србије одређене вероисповести зависиће и број војних свештеника. Уколико има од 100 до 500 верника одређене цркве или верске заједнице, у редовима војске биће један свештеник, за 500 до 1.000 припадника војске два свештеника. Њихов број повећаваће се за један на сваких следећих 1.000 припадника. Војни свештеник носи униформу Војске Србије, као сваки официр ВС, али и одећу за богослужење сагласно прописима његове цркве, односно верске заједнице. Тако ће православни свештеник на плочици која означава припадност војним снагама имати и крст са тролистом на сваком краку, католички раван крст, протестантски крст који излази из руже, војни рабин имаће Давидову звезду, а војни имам полумесец.
– По правилу службе досад је било предвиђено и обавезно бријање за припаднике војске. Сада ће бити омогућено да војни свештеници имају браду и да је носе на начин који не онемогућује стављање заштитне маске. Они ће имати и свог помоћника кога одређује војска из редова подофицира. Војним свештеницима су помоћници одређени, између осталог, и из безбедносних разлога, јер они могу да носе оружје. Такође, војници ће их ословљавати са господине војни свештениче, војни капелану, војни рабину… Ословљавање је, дакле, по звању, а не по чину. Он по чину добија плату, носи чин на нараменицама, али ословљава се по звању. Искуство других земаља је показало да се ословљавањем по звању разбија људска баријера између високо рангираног официра и војног свештеника нижег чина. Тајност исповести је загарантована и војни свештеник није дужан да преноси или износи оно што чује на исповести – наглашава Јовичић.
Сликовит пример како ће изгледати подела задужења између цркава и верских заједница и војске у организовању верске службе је и брига око богослужбеног простора. Војска обезбеђује простор за богослужење у војном објекту или другом месту где се извршавају задаци, као и опште покретне ствари попут намештаја, док се о обезбеђивању богослужбених предмета старају цркве и верске заједнице. Високи црквени великодостојници, које одреде цркве и верске заједнице, стараће се о војним свештеницима и водити рачуна о поштовању црквених канона, али су они потчињени и командантима јединица односно установа у којима се налазе.
– Командант не може и не сме да говори војном свештенику како ће држати богослужење, али ако му каже да треба да иде са својом јединицом три недеље на Пасуљанске ливаде, на терен, он то мора да изврши. Циљ верске службе неће бити мисионарење, већ омогућавање слободе вероисповести и задовољавање духовних потреба припадника Војске Србије. У земљама где већ постоји верска служба у војсци показало се да увођење војних свештеника доприноси психичкој стабилности војника. То, међутим, не треба схватити као замену за официре за морално-политички рад, нити као могућност за ширење било каквих идеологија. Ради се о омогућавању припадницима војске да што боље извршавају компликоване задатке, да имају моралну и духовну подршку, али и могућност да упражњавају своју веру – истиче Јовичић.
—————————————————
Порфирије, епископ војни
Предстоје разговори са представницима традиционалних цркава и верских заједница на којима би био представљен детаљан модел организације верске службе и договорени начини сарадње. У овом послу, Министарство одбране сарађује са Министарством вера, и очекује се представљање пројекта Савету за међурелигијску сарадњу. Неки детаљи, барем што се тиче Српске православне цркве, већ су познати.
– Према проценама, у редовима војске има око 30.000 припадника који су православне вероисповести, па ће војска у сарадњи са СПЦ, запослити и сразмеран број православних свештеника. Колико знамо, СПЦ је одредила и војног епископа, великодостојника који ће бити задужен за војне свештенике, и то ће бити викарни епископ јегарски господин Порфирије – каже Јовичић.
Извор: Политика