Suncani dani iznad Niša smenjivali su se jedan za drugim, baš kako su meteorolozi predvideli.
- Idealno za skakanje. Nije hladno, nema jakog vetra i, što je još važnije, bez oblaka je - kaže instruktor padobranstva, stariji vodnik prve klase Nebojša Jandric Džimi iz proslavljene 63. padobranske brigade Vojske Jugoslavije.

Oko njega mladi momci 20-godišnjaci, pomalo zbunjeni. Posle 25 dana padobranske obuke na zemlji, došlo je vreme za prvi skok. Na znak starešine ukrcali su se u avion. Stari, dobri AN-2 zaurlao je pistom i vinuo se ka nebu iznad Niša. Kada je dostigao visinu od 800 metara, mladi padobranci su poceli da iskacu. Instruktor Jandric je skocio prvi, za njim Marko Tomaševic iz Beograda, Predrag Luter iz Opova, Danilo Dadic iz Beceja, svi iz junske klase. Skok odlican, prizemljenje još bolje.
- Osecaj je neverovatan - oduševljen je Predrag Luter. - Nisam se pre vojske bavio padobranstvom, ali me je privlacilo još od decackih dana. U utorak sam prvi put ušao u avion. Nisam se uplašio, ali sam imao malo tremu.
Marko Tomaševic je najviši i najteži medu vojnicima svoje generacije. Zbog toga je i odreden da skoci odmah posle instruktora.
- Nisam ni stigao da se uplašim, toliko se sve brzo odigralo - kaže Tomaševic. - I ja sam padobranstvo zavoleo još kao dete. Moj otac je vojni pilot i kada god je bio u prilici vodio me je na aerodrom i vozio avionom dok je „bacao” padobrance. Tako se u meni rodila ljubav prema padobranstvu. Obuka je bila naporna. Imali smo vec dva skoka, jedva cekamo treci, jer je on teži - skacemo sa licnim naoružanjem i opremom na sebi.
Danilo Dadic iz Beceja ima samo 21 godinu, ali je jedan od iskusnijih padobranaca u ovoj grupi. Padobranstvom se bavi vec dve godine u svom gradu, a sada je naucio i vojno padobranstvo.
- Razlika izmedu civilnog i vojnog padobranstva je velika - kaže Dadic. - Obuka za vojnog padobranca je duža, teža i kompleksnija. Najteže bilo to što sam morao ponovo da ucim kako se pakuje padobran. To je najdosadniji deo obuke.
Dadic je u vojsci od marta, ostalo mu je još 58 dana. Dosad je imao samo pet skokova. Da li se zbog toga razocarao?
- Voleo bih, naravno, da sam više puta skakao s padobranom iz aviona, ali nisam se razocarao. Pre vojske sam cuo od drugova koji su ovde bili da nema mnogo skakanja, pa sam na neki nacin došao pripremljen za ono što me ovde ceka.

Šezdeset treca padobranska brigada je jedna od tri specijalne jedinice Vojske Jugoslavije. Zvanicno je osnovana 5. februara 1953 a nastavlja tradiciju Prvog padobranskog partizanskog bataljona, osnovanog 14. oktobra 1944. u Bariju, u Italiji. Zbog toga je taj datum Dan 63. padobranske brigade VJ, pa ce tim povodom sutra na niškom vojnom aerodromu biti svecanost povodom njenog 58. rodendana.
Nacelnik Štaba 63. padobranske brigade potpukovnik Slavoljub Andelkovic kaže da se obuka sastoji iz fizickog osposobljavanja, obuke u rukovanju vatrenim oružjem, taktike, topografije i strucno-specijalistickog dela. U taj deo spada i padobranska obuka, koja se sastoji iz ishrane u prirodi, savladivanja vodenih prepreka, upotrebe hladnog oružja, alpinistike, skijanja i izvidacko-diverzantskog dela.
- Osnovna padobranska obuka traje mesec dana - istice potpukovnik Andelkovic. - Na zemlji se padobranci obucavaju 25 radnih dana na našem poligonu, a preostalih pet-šest dana je predvideno za skokove. Mladi vojnici prvi put skacu s visine od 800 metara i taj skok služi za upoznavanje. Drugi skok je sa otvaranjem rezervnog padobrana, treci sa licnim naoružanjem i opremom, cetvrti sa dodatnom opremom, peti je nocni skok sa naoružanjem, a šesti skok sa visine od 2.000 metara. Tek kada vojnici savladaju ove skokove, dobijaju padobransku znacku na beretki.

Starešine i vojnici po ugovoru redovno idu na razne kurseve, na kojima se dodatno specijalizuju za ronjenje, upotrebu noža, samostrela i sekirice, upravljanje oklopno-mehanizovanim vozilima, snajpersku vatru...
- Ovde dolaze odvažni i hrabri - naglašava potpukovnik Andelkovic. - Ponosni smo na ove momke, koji su pravi „lavovi”, na njihov cvrst kolektiv jer su svesni da samo timskim radom mogu uspešno obaviti zadatak. Ponosni smo i na naš rezervni sastav, koji se nalazi širom Jugoslavije, ali uvek kada budu pozvani na obuku, dodu svi.
Kada se analizira osposobljenost pripadnika 63. padobranske brigade, posebno se istice koeficijent bezbednosti padobranske obuke. I pored više desetina hiljada skokova u poslednjih 15 godina, taj parametar znatno nadmašuje slicne pokazatelje bezbednosti u padobranskim jedinicama najmocnijih armija sveta.
Osim što je jedinica najvišeg ranga u VJ i vojna padobranska škola, pripadnici 63. su i eksperti za obuku na zemlji. Odlicno poznaju planinu i njene cudi, ravnicu, reke i jezera, naselja, komunikacije, sva mesta gde bi se mogli naci u miru i eventualnom ratu. Dejstva iza linije fronta - izvidanje i diverzije - njihova je osobenost.

Dobra volja gradi mit

- Okosnicu 63. padobranske brigade cine oficiri, podoficiri i vojnici po ugovoru, a manji deo vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka - kaže komandant brigade pukovnik Ilija Todorov. - U ovu jedinicu dolaze iskljucivo dobrovoljci, koji zatim prolaze složenu i napornu vojnostrucnu obuku. Zahvaljujuci izuzetnom zalaganju svih njih, 63. padobranska brigada je stekla ugled jedne od najboljih na ovim prostorima. NJene osnovne vrednosti su ljubav prema otadžbini i slobodi, vojnicka i padobranska zakletva, cuvanje casti oružja, individualna i kolektiva hrabrost i neraskidivo drugarstvo. A da smo svih ovih godina živeli i borili se za prave vrednosti dokaz je Orden narodnog heroja na našoj ratnoj zastavi i šest ordena za hrabrost.

„Vidre”i iz Ceneja poletele

U sastavu 63. padobranske brigade je i padobranska ekipa „Nebeske vidre”. Do pre dve godine bili su u njoj samo predstavnici ove brigade, a od 2000. to je zvanicna padobranska ekipa VJ, u kojoj su proslavljeni asovi jugoslovenskog padobranstva i ovogodišnji šampioni države. Medu desetoricom pripadnika „Nebeskih vidri” su i dvojica Vojvodana - Siniša Micic Rambo iz Petrovaradina i Nebojša Jandric Džimi iz Vrbasa.
- Padobranstvom sam poceo da se bavim na Ceneju 1986. U ovoj brigadi sam 12 godina. Imam 2.240 skokova - kaže Micic. - Put od vojnog padobranca do clana „Nebeskih vidri” je dug i težak, jer treba biti najbolji od najboljih.
Nebojša - Džimi Jandric je padobranac vec 15 godina, a u 63. padobranskoj brigadi je deceniju. Za sve to vreme skocio je iz aviona 1.546 puta.
- Prve padobranske korake nacinio sam na Ceneju - prica Jandric. - Oprobao sam se u raznim sportovima, jer volim izazove, a ovaj je za mene bio najveci i veoma sam srecan što sam medu deset najboljih. Osim što smo clanovi „Nebeskih vidri”, mi smo i starešine i instruktori padobranstva. Rad sa vojnicima nam je osnovni zadatak, a ovo dodatni. Kada vidimo brojne pehare i medalje za osvojena prva mesta, nije nam žao što smo uložili toliko truda.

”Nebeske vidre” bi uskoro mogle postati samostalna jedinica. I dalje bi bila u sastavu 63. padobranske brigade, ali osnovni zadatak njenih pripadnika bio bi priprema za takmicenje i druge nastupe. Takve ekipe vec imaju armije Francuske, SAD, Velike Britanije, Slovenije...

Milan Bozokin

 

prethodna strana