OPERACIJA "CAPLJINA", 1992.godina
(odlomak iz knjige Miroslava Lazanskog "Komandosi")

Osim loših poteza i akcija, propusta i nesposobnosti nekih komandanata i jedinica JNA u sukobima tokom 1991. i 1992, bilo je, ipak, i primera i akcija u kojima je ispoljena zavidna veština ratovanja, uspešno komandovanje, hrabrost i odvažnost pripadnika JNA, odnosno onih koji su u tim akcijama ucestvovali. Te akcije izvodili su, uglavnom, specijalni sastavi, padobranske, izvidacko-diverzantske i vojno-policijske jedinice, koje su pokazale veliku obucenost vojnika. Jedna od takvih akcija bila je i operacija spašavanja vojnika iz opkoljene kasarne u Capljini. Akciju je 23. aprila 1992. godine izvela borbena grupa sastavljena od pilota Ratnog vazduhoplovstva JNA i pripadnika 63. padobranske brigade, koji su se nalazili na ratnom zadatku u Mostaru. U akciji je ucestvovalo devet helikoptera Mi-8, ali se u kasarnu spustilo osam helikoptera, dok je deveti bio u rezervi i lebdeo je u neposrednoj blizini.

Tog 23. aprila 1992. sa heliodroma Jesenice u Mostaru poletelo je šest helikopera, a tri sa heliodroma Ortiješa. U svakoj letelici nalazila se posada od dva pilota i jednog mehanicara, koji su se dobrovojno javili za akciju. Osim njih, u helikopterima je bilo rasporedeno 25 padobranaca koji su imali zadatak da obezbeduju, štite i pomažu ukrcavanje i izvlacenje vojnika. Svi su bili svesni opasnosti, visokog rizika i mogucih ozbiljnih gubitaka prilikom izvodenja akcije, ali je od svega, ipak, bilo jace saznanje da se što pre mora pomoci opkoljenim vojnicima u kasarni u Capljini, koji su vec dugo bili izloženi neprekidnom pritisku i vatri hrvatsko-muslimanskih snaga. Akcija je, dakle, imala iskljucivo odbrambeni i humanitarno-spasilacki karakter.
Žestoka artiljerijska priprema napada pocela je u 16,45 i trajala je do 17,00 casova. Uporedo sa pocetkom i trajanjem artiljerijskog "oranja", poleteli su helikopteri Mi-8, jer je procenjeno da ce let od Mostara do Capljine trajati izmedu 15 i 16 minuta. U pratnji helikoptera nalazili su se avioni RV i PVO, koji su štitili helikoptere. Planirano je da akcija evakuacije ljudstva, od momenta prizemljenja letelica, preko prikupljanja i ukrcavanja, do poletanja poslednje letelice traje 12 minuta, jer se predvidalo da ce toliko biti potrebno neprijatelju da se snade i organizuje protivnapad, ali i da je vojnicima u kasarni dovoljno toliko vremena da se prikupe i u helikoptere ubace opremu.
Medutim, akcija je izvedena za samo 7,5 minuta. U krug kasarne na odredena mesta spustilo se osam helikoptera i 16 padobranaca, koji su iz okruženja pokupili i izvukli 170 vojnika i civila, koji su se više od dve nedelje nalazili pod vatrom napadaca. U ovoj akciji je oboren i rekord u broju ljudi prevezenih helikopterom Mi-8, jer su u jednom od njih bila ukrcana 43 vojnika, cime su oborene sve dotadašnje procene o mogucnosti prevoza ovim tipom letelice. Cak su iz nekih helikoptera morali da izbace svu opremu, ranceve, vrece i naoružanje...

Helikopteri su se bez gubitka vratili u Mostar, svi su bili "izbušeni", pa je pravo cudo da niko nije povreden i da neka letelica nije bila oborena, ili, zbog oštecenja, prinudena da sleti. Doduše, jedan helikopter se vratio samo sa jednim motorom, ali je ipak stigao na odredište i iskrcao nepovredene vojnike. Zbog zaštite tajnosti operacije i sprecavanja "provale" komandi kasarne u Capljini javljeno je da ce ih evakuisati helikopteri samo desetak minuta pre sletanja, odnosno u vreme kada su helikopteri vec leteli ka Capljini. U toku planiranja akcije racunalo se i na gubitke interventne grupe, ali na srecu ta se predvidanja nisu obistinila, zahvaljujuci, pre svega, dobro organizovanoj, odvažno vodenoj i brzo izvedenoj akciji, koja je, svojom drskošcu iznenadila neprijatelja. Potvrdilo se, takode, da i dobra obaveštajna priprema i zaštita tajnosti izvodenja operacije predstavljaju osnovu za uspešnost poduhvata. Treba posebno naglasiti zaista veliku hrabrost, požrtvovanost i odvažnost padobranca i posada helikoptera, koji su stavili svoje živote na kocku da bi spasili drugove u opkoljenoj kasarni, u skoro bezizlaznom položaju.

 

 

...

LEGENDARNA 63.PADOBRANSKA BRIGADA
(odlomak iz knjige Milovana Drecuna "Drugi kosovski boj" )

U leto 1998.godine, na borbenom zadatku u rejonu karaule Košare i Junicke planine sa jedinicom se nalazio i kapetan prve klase "Srna".Bio je to deo legendarne 63.padobranske brigade. Zadatk im je bio sprecavanje prelaska terorista iz Albanije preko Prokletija. Nastupajuci kao organizovana i efikasna sila, pripadnici Vojske Jugoslavije su uspešno zaustavljali kolone terorista sa naoružanjem i neiscrpan regrutni kontigent terorista koji su prenosili naoružanje. Taj deo granice je izuzetno težak, nepristupacan i pruža teroristima, koji odlicno poznaju ove staze, prednost u odnosu na granicare.
"Srna" se 21.jula spremao da pode u zasedu. Nalazio se u svojoj bazi oko 700m od sela Ðocaj, pored Junika, u kome je tada bila komanda šiptarskih teroristickih snaga. U tom podrucju je bilo oko 10000 terorista. Trebalo je da postavi zasedu na mestu koje je odredeno posredstvom obaveštajnih organa. Pada vece. Njih deset sakriveni su kod mesta Žar Koliba. Naredni zadatak je da izvide brdo Gunovac iza Ðocaja, s koga se vide Jasic, Ðocaj i Junik. Dan pre, "Srna" i sada pokojni major Ostojic, moj stari znanac cija ce herojska dela uci u istoriju ratovanja 63.padobranske brigade, u ulozi izvidaca su izašli na Gunovac odakle su osmatrali teroriste. "Srna" i Ostojic su sa vojnicima izašli na brdo danju. Idu vodoslivnicom potoka koji je presušio a koja je sakrivena velikim žbunovima i gustom šumom. Hodaju izuzetno oprezno, jer im lišce i grane ispod nogu pucaju što ih može odati teroristima,nogu pred nogu. Osmatraju, krecu se, treba im desetak minuta da predu samo jedan metar. Svuda oko njih su teroristi. Borcima su lica premazana bojama i prekrivena maskirnim mrežama. U rukama imaju automatske puške R-4 /"kikaš"/. Cuju glasove terorista na oko 30 m ali ih još uvek ne vide. Ostojic nareduje vojnicima da sacekaju u vodoslivnici maskirani, a on sa oficirima "Zmijom" i "Srnom" izlazi na vrh brda kroz šumu. Nailaze na makadamski put koji treba da predu, a ne znaju da li su teroristi sa druge strane puta. Iako su na vrhu ne vide selo. Ostojic nareduje da se popnu na drvo. "Srna" se polako, krajnje oprezno, penje da ne bi pukla koja suva grana i seda na granu. Stavlja pušku preko nogu, vidi trojicu terorista na 20-30 m od drveta na kome sedi. Teroristi sede u zaklonu, puše i pricaju. Na deset koraka desno od njih jedan terorista koraca i osmatra. "Srna" silazi sa drveta. Ostojic želi da predu na zadnji nagib brda, da osmotre Junik, Ðocaj i Jasic. Prolaze koristeci prirodne prepreke - kamenje, stene, kamene ograde. Idu jedan iza drugog. Puze preko sitnih kamecica i trave. "Srna" obezbeduje pravac iz sela a Ostojic i "Zmija" od terorista na vrhu brda. Puzeci pedesetak metara izuzetno sporo, jer su im teroristi stalno na 20-30 m, obilaze teroriste i vrh brda. Kod kamene ograde se zaustavljaju i osmatraju. Terorista koji je stražario na vrhu brda mogao je za 3-4 sekunde da side, popne se na kamenu ogradu i vidi ih.
Ostojic, "Srna" i "Zmija" su spremni, svakome je metak u cevi, bombe pripremljene. Alke od osiguraca na bombama su nameštene, tako da bomba ože da se aktivira na najmanji potez. Ostojic i "Zmija" osluškuju teroriste, drže bombe u rukama, dok "Srna" crta vatrene tacke terorista u Juniku, njihovo kretanje, tranšeje i stražare. Uspešno osmatranje i ucrtavanje položaja terorista trajalo je oko sat vremena. Vracaju se istim putem, puze pedesetak metara. Tada uocavaju deset terorista koji idu ka vrhu brda. Ostaju da leže na desetak koraka od terorista koji ih ne uocavaju. Teroristi galame, dižu puške uvis, nešto nišane. Medu njima ima i starijih i mladih. Kada su došli do brda, na vrhu su culi glasove cetiri terorista ali ih nisu videli. Ocito je da su teroristi tamo imali podzemno sklonište. Borci nastavljaju dalje i dolaze do ostalih vojnika iz grupe sa kojom, vodoslivnicom dolaze do Žar Kolibe. Na osnovu uradene skice Ostojic je planirao sutrašnji napad na teroriste u Gunovcu.
Nakon te akcije "Srna" je dobio zadatak da organizuje zasedu kod Žar Kolibe. Te veceri, samo sat i po od povratka sa izvidanja, "Srna", oko 19.00 casova, pocinje da se sprema za zasedu. Dok se pripremao radio uredajem ga poziva Ostojic. "Srna" se nalazi u vrtaci u kojoj cuje Ostojica na prekide, ali ovaj njega ne cuje. Izlazi iz vrtace da bi cuo Ostojica. Baza u kojoj je "Srna" obezbedena je stražarima, ima tri objekta - vrtacu i dva objekta koji su napravljeni na ivici šume od grana zimzelenog drveca i uklapaju se u ambijent. U jednom objektu su cetiri, a u druga dva po tri vojnika. Bili su tihi i dobro maskirani, tako da coban koji je tu cuvao stoku nije uspeo ni da ih vidi, ni da ih cuje, iako im je prišao na samo nekoliko koraka. "Srna" je izašao dva koraka iz vrtace i uspostavio vezu s Ostojicem koji mu kaže: "Srna, veceras radiš onaj posao na onom mestu". "Srna" odgovara:"Razumeo sam". Jedan vojnik je trebalo da ostane u bazi da uspostavlja vezu sa karaulom Košare. "Srna" ostavlja "Bucu" i kaže mu: "Odavde ceš uspostavljati vezu". Razgovor traje dvadesetak sekundi. "Srna" krece prema vrtaci koja je na dva koraka. Baš kada je podigao nogu da zakoraci u vratacu teroristi, koji su se prišunjali, napadaju ih, pucaju na "Bucu" i "Srnu" sa dvadeset koraka s leda. Jedan metak prolazi "Srni" kroz podlakticu desne ruke i pogada "Bucu" u levu nadlakticu. Metak kida "Srni" 7cm ruke i otkida mu toliko parce kosti koje pada pored njega. Od siline udarca metka "Srni" koji skace u vrtacu ispada puška. Kaže samom sebi da je dobro, što je pogoden u ruku. Na sebi ima majicu, džemper i pancir. Na džemperu vidi dve rupe - ulaznu i izlaznu. Zavrce rukav ispod koga izlazi deformisano tkivo. Rana je vruca pa ne oseca bol. "Buca" ga brzo previja sa dva prva zavoja, ali se krvarenje ne zaustavlja jer je pukla arterija. "Srna" preko rane obmotava košulju koja za 2-3 minuta postaje sva mokra od krvi. Pocinju bolovi.
Teroristi dejstvuju ceono na naša tri objekta koja su u polukrugu precnika 50 m. Borci odgovaraju na napad, otvaraju vatru i pocinju prebacivanje iz jednog objekta do vrzine na ivici puta koja je izmedu njih i terorista. Do vrzine je brisani prostor. Iz zaklona izlazi prvi vojnik dok ga dvojica obezbeduju. Paljba je neprestana. Prvi vojnik se prebacuje u vrzinu a onda krece drugi dok ga prethodnik i treci u zaklonu obezbeduju. Dok pretrcavaju pucaju. Kada su sva trojica izašli u vrzinu na isti nacin se prebacuje i druga grupa iz koje jedan vojnik ostaje pored ranjenog "Srne". Vojnici pokušavaju da naprave obuhvat terorista koji dobro poznaju teren. Uvidevši da ce biti okruženi teroristi beže. Vojnici ostaju na 100 m od vrzine napred, na nagibu, iznad mesta odakle su teroristi dejstvovali. Tada pocinje borba za "Srnu".
Mrak polako pada a dogovor je da nema kretanja vozilima nocu. "Srna" racuna da ce ostati u vrtaci cele noci. Teši ga to što nema jake bolove i da nece umreti u mukama. Zna da zbog krvarenja nece docekati zoru. Pocinje, možda, njegova poslednja noc. Hvata ga opšta slabost. Da li je smrt vec došla po njega ? Radio-uredajem vojnici obaveštavaju Ostojica da imaju ranjenog. Legendarni Ostojic koji je iznad svega cenio živote svojih vojnika i oficira, krši pravilo o nekretenju vozila nocu i šalje pojacanje u bazu gde je ranjeni "Srna". Pojacanje stiže 45 minuta posle ranjavanja. Tehnicar dodaje "Srni" udlagu da se ne bi pomerio lakat. Ubacuju ga u vozilo i krecu put karaule Košare. "Pinc" u kome je " Srna" ide veoma brzo po rupetinama i stenama koje vire. Minuti odlucuju hoce li "Srnu" otrgnuti od smrti. "Pinc" medutim nailazi na zasedu terorista koji su na 4-5 m iznad puta, na ivici šume pod jakim nagibom, otvorili vatru na vozilo. Iskusni ratnici, iz "pinca" u pokretu, odgovaraju žestoko puškomitraljezom i automatskim puškama. Na srecu izvlace se iz zasede nepovredeni. Stižu na karaulu, daju morfijum "Srni" protiv bolova i osam boca infuzije. Lekar smatra da "Srna" nece izdržati do jutra, jer ne može da zaustavi krvarenje. Ali "Srnu" ne daju njegovi ratni drugovi vec nastavljaju bitku sa vremenom, bitku za život hrabrog ratnika.
Iako je rizik maksimalan, jer su teroristi po okolnim šumama, krecu za Ðakovicu. Na celu je BOV sa pripadnicima bataljona vojne policije, iza njega "pinc" sa ranjenim "Srnom", pa "pinc" sa ranjenim "Bucom". Na zacelju je BOV. Bez borbe silaze na put Junik-Ðakovica i idu prema Smonici, jakom uporištu terorista. Minobacacka mina pogada BOV na zacelju u tocak. Posada izlazi iz vozila, zauzima zaklone i tu ostaje do zore, a ostatak kolone nastavlja. U Ðakovici "Srnu" unose u bolnicu i stavljaju ga na operacioni sto. "Srna" se seca razgovora lekara: "Da secemo ?" Drugi kaže: "Nemoj, mlad je, možda cemo uspeti da sacuvamo". I uspeli su da podvežu arteriju i zaustave krvarenje. Posle prespavane noci, "Srna" se ujutru budi i pita da li mu je ruka tu. Zatim ga helikopterom prebacuju u Beograd na VMA. Bitka za život "Srne" je dobijena. Dobili su je on i njegovi saborci koji su rizikovali svoje živote da bi ga spasili. U ratu se život, mnogo više no u miru, ceni i spašava po svaku cenu. Kada mu je zarasla ruka, "Srna" je, pocetkom agresije 1999, poceo da radi. Mogao je i skokove da izvodi. Za vreme agresije bio je u službi traganja i spasavanja naših pilota i traganja za NATO pilotima. Kada smo se juna 2000.sreli kod komandanta 63.padobranske brigade, "Srna" je i dalje na ruci imao fiksatore, ali je i pored toga radio u elitnoj jedinici Vojske Jugoslavije. Oporavak ce biti dug ali ne sumnjam da ce se takav borac uspešno oporaviti na radost svoje porodice i kolega.

Te 1998, kao i naredne godine u vreme agresije na Košarama je bilo izuzetno teško. Nakon pogibije legendarnog junaka majora Ostojica, divnog coveka, humaniste, vrhunskog starešine, iskusnog ratnika, 28.juna 1998, potpukovnik "Carli", tada kapetan prve klase, sa grupom dobrovoljaca iz jedinice stigao je 1.avgusta u rejon Košara. Kod padobranaca postoji nepisano pravilo koje se cvrsto poštuje - kada je jedinica angažovana u borbenim dejstvima onda se bez poziva javljaju svi koji su u rezervnom sastavu. Izmedu ostalog, 63.padobranska brigada je i zbog toga legendarna. I sam sam bio na odsluženju vojnog roka u padobranskoj brigadi 1984/85.godine. Sa "Carlijem" je i "Zmija". Izvidaju teren.
Preuzimaju , 3.avgusta, kotu 502. na Rasa Košaresu, u predelu raskrsnice šumskih puteva. Primaju tu kotu od grupe izvidaca. Tada prolazi druga grupa izvidaca koja ide prema Gurd nulu na 1310 m. Izvidaci s "pincgauerom" prolaze ispod 501, ali ih nešto dalje, na oštroj krivini, teroristi pogadaju raketom iz rucnog raketnog bacaca. iako ne poznaje teren na koji je tek došao, "Carli" priskace u pmoc napadnutim izvidacima. Krece sa osam boraca koji su se dobrovoljno javili, a medu njima su i dva vodnika koje su padobranci došli da zamene i koji poznaju teren. Prilaze napadnutim izvidacima i vide teroriste kako beže u Albaniju. Otvaraju vatru i ubijaju jednog. Izvidaci imaju jednog poginulog i trojicu ranjenih. Teroristi su ih sacekali u zasedi. Bili su iza panjeva odakle su ispalili raketu, prosuli rafale iz automatskih pušaka i pobegli. Helikopter je ubrzo stigao i odvezao ranjene u bolnicu.

 

PAZI MI NA DECU

U vreme agresije, deo 63.brigade je bio angažovan na granici u zaustavljanju kopnene agresije iz Albanije. Kapetan prve klase "Cela", po dolasku na Kosmet, uveden je u borbena dejstva. Dobio je zadatak da prode pored naše vojske, obide teroriste i napadne ih s leda na Maja glavi i zauzme taj vrh. Krenuli su s Morine ujutru oko 7.00 casova. Teren je izuzetno nepristupacan i strm, sve vreme se ide uzbrdo kroz gustu šumu. Na sebi imaju punu opremu: šlem, pancir sa plocama, bombe, borbeni komplet. Do jednog dela puta prate ih granicari po suncanom i toplom vremenu. Pocinju uspon koji traje do 13.00 casova. Ispred glavnine ide izvidjacka patrola. Delom idu putem dok je zaklonjen šumom, a onda kroz šumu. Avijacija NATO leti iznad njih ali ne dejstvuje.
Posle napornog marša, major "Zagor", tada kapetan prve klase, koji je vodio glavninu snaga, odmara ljudstvo 30 minuta. Sa mesta odmora upucuje izvidjacku grupu da otkrije prednji kraj terorista. Izvidjaci se vracaju oko 14.00 casova i javljaju da su videli dvojicu terorista. "zagor" rasporedjuje borce u tri grupe za nastupanje prebacivanjem uz pokrivanje. Tada teroristi ispaljuju dva metka. To su bili uobicajeni potezi terorista koji nasumice ispale poneki metak da bi naši momci odgovorili i otkrili se. padobranci, medjutim, ne reaguju i nastavljaju. U jednom trenutku "Zagor" vidi jednog gologlavog teroristu koji nešto maše i objašnjava. Shvata da su naišli na prvu liniju terorista. Komanduje borcima koji su u prebacivanju:"Lezi"! Borci zaležu ali tog trenutka, sa oko 60 m, teroristi otvaraju vatru. Padobranci odgovaraju. Odmah pocinje dejstvo minobacaca iz Albanije koji prebacuju naše borce. Teroristi uvode sveže snage iz pravca albanske karaule Padež i pokušavaju obuhvat s leve strane padobranaca. "Zagor" javlja "Mungosu", koji vodi rezervu, da ide levo uzbrdo. "Mungos" nadire sa leve strane i potiskuje teroriste. Glavnina ceono vrši udar na teroriste. Borci otvaraju vatru, pretrcavaju od drveta do drveta štiteci jedni druge. "Zagor" u pretrcavanju prilazi teroristi, koji je bio u žbunu iza drveta na oko 30 m, zaleže i puzi 10-15 m dok traje opšta pucnjava. Iz ležeceg stava "Zagor" ustaje i klececi i hitro baca bombu na 20-25 m. Pogadja teroristu.
U bici prsa u prsa padobranci stalno napreduju, potiskuju teroriste za oko 300 m i izlaze na ivicu šume iza koje je cistina. Padobranci su došli na Maja glavu, ali tada pocinje izuzetno precizna i brza minobacacka paljba iz Albanije, koja ih je prikovala. Mine padaju na po dva do tri metra i zaustavljaju dalje napredovanje naših boraca. Minobacaci su na podrucju Košara imali veliki znacaj. "Mungos" dolazi do "Zagora". Obojica klece u zaklonu iza žbuna. Vec je 17.00 casova, razmatraju kako da se izvuku, jer dalje od ubitacne minobacacke vatre iz Albanije nisu mogli. Još pre kopnene agresije teroristi su imali skinute koordinate na Maja glavi, koja se nalazi na samoj granicnoj liniji, tako da su mogli precizno da tuku artiljerijom, što su i ucinili. Dok prave plan, pada mina na samo metar od "Mungosa", levo iza njega, i udara u kamen. Udarni talas "Mungosa" i "Zagora" baca na zemlju potrbuške. "Zagor" pipa glavu koja je puna kamencica i zemlje ali nema krvi. "Mungos" mu kaže: "Ranjen sam". "Zagor" vraca šlem na glavu i ne pomera "Mungosa" vec gleda gde je ranjen. Vidi malo krvi na levoj slepoocnici kada mu "Mungos" kaže: "Oduzima mi se leva ruka". "Zagor" ga hvata za rame i kuk i okrece prema sebi. Tada teroristi koji su se posle dejstva njihovih minobacaca stabilizovali, otvaraju žestoku vatru. "Zagor" zove "Doktora" - bolnicara koji je uvek išao sa njima u borbu. On previja glavu ranjenom "Mungosu". "Zagor" vidi da je "Mungosu" levi rukav izbušen, odlaže pušku, vadi nož i sece mu rukav kombinezona i potkošulje. Unutra je puno krvi. "Mungos" je svestan i kaže "Zagoru": "Pazi mi na decu". U trenucima kada je smrt blizu uvek se prvo pomisli na decu. I ja sam to u osam navrata 1998/99 iskusio. Dolazi i "Mrca" i pomaže u previjanju "Mungosa" koga je geler pogodio ispod pazuha. Rana je bila dugacka 5-6 cm, geler je presekao i venu i arteriju. Previjaju mu ruku, ali nakon par zamotaja "Doktor" pada pored "Zagora" i kaže: "Pogodili su me". Metak mu je ispod pancira prošao kroz grudni koš. "Zagor" mu kaže: "Beži odavde". "Doktor", iako ranjen, silazi sam dok meci oko njega prašte, kamenje leti, grane se kidaju. Dolazi do ostalih gde ga previjaju. "Zagor", koji završava previjanje "Mungosa", povremeno uzima pušku i iz klececeg položaja odgovara teroristima. Završavaju previjanje i on i "Mrca" uzimaju "Mungosa", ustaju, nose ga i trce nazad uz pravu kišu metaka. Ne daju se iskusni padobranci. Pada mrak a teroristi uporno navaljuju i pritiskaju. Levo i desno padobranci nemaju nikoga a iza je Albanija. "Zagor" organizuje grupu za obezbedjenje. "Uzi" pravi nosila od ve grane koje sece. "Zagor" organizuje smene od cetiri borca da nose "Mungosa". Teren je izuzetno težak. Iako fizicki odlicno pripremljeni, padobranci jedva nose ranjenog druga po pedesetak metara nizbrdo dok teroristi idu za njima.Obezbedjenje koje prati glavninu postepeno se za njom povlaci. Padobranci i teroristi medjusobno su udaljeni 100 m. Uskoro padobranci ulaze u šumu a teroristi više ne smeju za njima. Major "Mungos" je izgubio levo oko.

 

PLAVUŠA PUCA "BROVINGOM"

Na odbrani granice, u sastavu 63.padobranske brigade, bio je u vreme agresije angažovan i vojnik Marko Patric. Sa Nenadom Djurdjevicem, oko 6.00 casova ujutru 17.aprila 1999, po lepom vremenu, krenuo je sa jedinicom da oteraju teroriste sa Maja glave. On i Nenad su ceoni izvidjaci. Idu kroz šumicu , pa preko potoka na brdo. Krecu se u koloni, prikriveno. Marko i Nenad su ispred jedinice na 100 m, idu uzbrdo pognuti, paralelno da mogu da vide jedan drugog. Na sebi imaju punu opremu, ranac sa municijom i hranom, eksploziv. Oko 15 casova i 30 minuta, dok se jedinica odmarala, Marko i Nenad idu na izvidjanje. Dolaze do tri borica i zaležu iza žbunja 100 m jedan od drugog. Marko cuva pravac prema boricima, a Nenad prema pinc stazi. Tada iza žbuna, na pedesetak metara, cuju trojicu terorista koji nešto pricaju. Marko ih razume jer zna albanski. Terorista kaže: "Eno ga, vidiš li ga "? Repetiraju puške i pucaju u Markovom pravcu iz automatskih pušaka i snajpera. Marko ne vidi teroriste koji su iznad njega, jer je šuma gusta. Pogleda se da li je ranjen, vidi da nije, na kratko prestaje paljba. Cuje se avion iznad.

Marko ne puca da ne bi odao svoj i položaj grupe. U ruci drži bombu spreman da je baci ako krenu teroristi koji su iza žbuna. Sprema se da kad ponovo naleti avion, iskoristi buku i da se povuce. Nailazi avion. Marko puzi 10-15 m unazad, ustaje i trci. Teroristi ga nisu videli. Prosto je neverovatno koliko je teško u šumi uociti coveka, narocito kada je maskiran. Nenad se vec povukao i spremio da mu pruži podršku. Prilaze i ostali iz grupe jer su mislili da je pogodjen, rasporedjuju se rastresito i krecu u pretraživanje terena, idu frontalno. Nalaze delove opreme terorista i nastavljaju uzbrdo. Teroristi su se sa prve linije povukli na rezervne položaje, koji su bili dobro utvrdjeni i izuzetno maskirani. Naši borci im prilaze na svega 15-20 m. Tek tada ih teroristi uocavaju i otvaraju vatru a vojnici zaležu. Više nisu ispod terorista, sada su u nivou. Odgovaraju paljbom. Okolo je nisko rastinje. Teroristima, s leve strane naših boraca, iz Albanije, stiže pojacanje kamionima. Pokušavaju da okruže borce i žestoko tuku minobacacem. Medju borcima ima ranjenih od mina. Pored Marka i drugova pada mina ali ih ne pogadja, jer je teren stenovit pa se mina raspršti od kamenja. Naši borci, uprkos žestokoj vatri, pokušavaju da napreduju, puze, ustaju, pretrcavaju od žbuna do žbuna, od drveta do drveta, bacaju bombe. Okolo sve prašti kao da je novogodišnji vatromet. Borci prvo cuju a zatim vide plavušu u uniformi s hrvatskim akcentom koja nešto vice i protivavionskim mitraljezom "broving" 12,7 mm gadja naše borce. Radio-vezom im javljaju da su helikopteri "Apac" poleteli prema njima pa krecu u izvlacenje. Prvo izvlace nekoliko ranjenih dok ih ostali obezbedjuju mitraljezima i automatskim puškama. Ubrzo se vracaju na pocetne položaje.
Marko je 1.maja, oko 18 casova i 30 minuta, krenuo s drugovima na položaj kod Žar kolibe u rejonu Košara. Spremali su se za jutarnji napad u koji su pošli u 4.00 casa. Idu rastresito i oprezno, stižu blizu terorista koji otvaraju vatru i povlace se. Borci krecu za njima. Oko 10.00 casova staju pored potoka da se odmore. Uskoro se, na 15-20 m, pojavljuje petnaestak terorista. Borci zaležu i otvaraju vatru mitraljezima i automatskim puškama. Teroristi odgovaraju. Marko na albanskom pita: "Agime, jesi ti"? terorista kaže svojima da ne pucaju i ustaje da pogleda ko ga to zove. Tada ga stiže metak. ponovo krece pucnjava sa obe strane uz verbalne provokacije. Teroristi s desne strane su odlicno utvrdjeni. Marko i drugovi na tom položaju ostaju sedam dana. Za to vreme su teroristi stalno silazili sa svojih položaja, prilazili na 20 m od vojnika i otvarali vatru. Izmedju je bio potok. Dok su jednog dana sedeli i sušili garderobu pada mina i ranjava šestoricu boraca. Marko i dva vodnika ostaju nepovredjeni. Njih trojica su dva dana cuvali ceo položaj širine pedesetak metara. Na dojavu terorista poceli su da ih traže NATO avioni. Uskoro je Marku i njegovim drugovima stigla smena. Avijacija je po tom položaju dejstvovala nocu izmedju 12. i 13.maja. Poginula su dva vojnika.

 

Milovan Drecun "Drugi kosovski boj"

Jedinstveno, eksluzivno i šokantno svedocenje ratnog reportera
koje razotkriva sve tajne o najtežim i najkrvavijim bitkama na Kosmetu
koje su vojska i policija vodili 1998. i 1999.
sa NATO snagama i teroristima

 

 

Naslovna - O nama - Istorijat - Obuka - Padobrani - U akciji - Konkurs - Galerija - Video - Iz štampe - Forum - Porudžbenica - Linkovi - English