ZA BORBU PROTIV TERORIZMA I MAFIJE
Komandosi za prvi udar
Po obucenosti, izvežbanosti i opremljenosti specijalni sastavi vojske i policije spremni da se u svakom trenutku uhvate u koštac sa „svetskim problemom broj jedan”. - Vojska ima izvidacko-diverzantske, vojno-policijske i granicne jedinice, a policija SAJ, Žandarmeriju i „crvene beretke”
Zamenik nacelnika
Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore viceadmiral Milivoje Pavlovic izjavio
je da je, u skladu sa proglašenjem vanrednog stanja u Republici Srbiji, specijalnim
jedinicama Vojske izdato naredenje da se pripreme za prelazak na viši stepen
borbene gotovosti i “eventualnu namensku upotrebu u daljem razvoju dogadaja”.
Uz pripadnike vojne policije, koji su vec na terenu i pomažu civilnoj policiji
u kontroli, “kao zapeta puška” za akciju su spremni i drugi, elitniji specijalci,
jer zbog vanrednog stanja imaju ovlašcenja unutrašnjih poslova.
Srpsko-crnogorska država za borbu protiv terorizma i mafije ima više specijalnih
vojnih i policijskih jedinica. Kada je o Vojsci Srbije i Crne Gore rec, to
se, pre svega, odnosi na 72. specijalnu brigadu “Sokolovi”, cija se maticna
baza nalazi u Pancevu. Ona je direktno potcinjena Generalštabu Vojske SCG
a sastoji se od tri bataljona: dva izvidacko-diverzantska (ID) i jednog protivteroristickog
(PT), a jedna je od retkih jedinica koju vecinom cine oficiri i podoficiri.
Uloga 72. specijalne brigade nije usko odredena: ona je namenjena izvodenju
citavog spektra specijalnih dejstava. Zadaci ID timova su prikupljanje obaveštajnih
podataka na terenu i u naseljenim mestima, ubacivanje u pozadinu neprijatelja
i “dubinsko” izvidanje, izvodenje diverzija na strateškom nivou, prepadi iz
zasede... U nacelu, oni idu ispred ostalih. Operativci PT bataljona 72. brigade
pomažu u oslobadanju talaca iz zgrada, aviona, vozova, motornih vozila.
U standardno naoružanje “sokolova” spadaju “kalašnjikovi” AK-101 sa potcevnim
bacacem granata 40 mm, automatska puška M-70, puškomitraljez M-84. Za borbu
na bliskom odstojanju koriste se automati “Hekler i Koh” 9 mm para, opremljeni
taktickim svetlom i laserskim obeleživacem, “Zastavine” pumparice, poluautomatske
sacmarice, samostreli.
Stariji
“brat” 72. specijalne je 63. padobranska brigada, najpoznatija jedinica tog
ranga u nas. Zvanicno je formirana 14. oktobra 1944. u Bariju u Italiji, da
bi posle oslobodenja prestala da postoji. Tek 1967. u Nišu je ponovo osnovana
padobranska brigada, sa imenom koje i danas nosi i nalazi se u istoj bazi.
To je združena takticka jedinica namenjena izvodenju protivteroristickih,
izvidackih i diverzantskih dejstava, držanju važnih objekata i borbenom traganju
i spasavanju na strategijskom i operativnom nivou. U organizacionom sastavu
ima padobransko-izvidacke i diverzantske bataljone.
Pripadnici 63. padobranske brigade ucestvovali su u svim ratovima na sadašnjim
i bivšim našim prostorima. Prvo ucešce u borbenim dejstvima jedinica je imala
u junu 1991. u Sloveniji. Brigada je tokom 1998. bila angažovana na zaštiti
jugoslovenske granice na Kosovu i u borbi protiv albanskih terorista, da bi
2001. bila u sastavu naših združenih snaga koje su ušle u Kopnenu zonu bezbednosti.
Sastav 63. padobranske je poluprofesionalan. Skokovi padobranom predstavljaju
nešto više od cetvrtine obuke, ostalo se odnosi na specijalisticko obucavanje.
I pripadnici ove elitne jedinice naše vojske imaju najsavremenije naoružanje
i vojnu opremu.
„Kobre” sa dva lica
Protivteroristicki
odred “Kobre” važi za elitu medu elitom. Jedinica je sastavljena iskljucivo
od profesionalaca - podoficira i oficira, a podredena je direktno Generalštabu
VSCG. Organizaciono, ona je i dalje deo Uprave bezbednosti, kao što je to
bilo kada je osnovana 14. aprila 1978. godine.
Na klasicnim zadacima specijalaca starosna granica je 35 godina. Stariji bivaju
prekomandovani u telohranitelje, jer ovaj odred se sastoji iz dva dela - protivteroristickog
i grupe za obezbedivanje visokih vojnih i državnih licnosti. Zbog toga “kobre”
imaju dva “lica”: maskirnu uniformu i elegantno odelo.
Do sada su izvele nekoliko akcija koje ce, iz razumljivih razloga, još dugo
ostati tajna, a neke od njih možda nikada nece ni izaci u javnost.
Imaju skoro sve vrste naoružanja: domace pištolje CZ99, CZ88, M57, ali i “yeriho
94F”, pa ruski automatski pištolj “steckin”, razne revolvere, automate “uzi”,
“mini uzi”, “mikro uzi”, puške Ak-47, AK-101, M16, AP10, G3, sacmare “SPAS
15”, snajperske puške M76, M93 “crna strela”...
Za borbu protiv
terorista i mafije MUP Srbije ima tri specijalne jedinice. Specijalna antiteroristicka
jedinica (SAJ) formirana je 1978. u okviru Sekretarijata unutrašnjih poslova
Srbije. Danas egzistira kao samostalna u okviru Resora javne bezbednosti MUP-a
Srbije za poslove i zadatke koji se odnose na zaštitu bezbednosti Republike
i njenih gradana. Ova jedinica angažuje se u situacijama kada “obicna” policija
nije u stanju da reši: situacije s taocima u gradskim zonama, otmice vazduhoplova,
u borbi protiv organizovanog kriminala i slicno.
Komandosi SAJ-a podeljeni su u sve borbene grupe: najiskusniji cine “A” tim,
koji prvi stupa u borbu. Njima daje podršku “B” tim, a vremenom oni koji se
dokažu prelaze u prvu postavu.
Svaki SAJ-ovac nosi crni kombinezon, cizme marke “magnum”, rukavice s ojacanjima,
zaštitne naocare, fantomku. Na zadatke krecu blindiranim landroverima i helikopterima
Bel 212. Naoružani su pištoljima CZ-75, “ceška zbrojovka” kao i neizbežnim
“heklerima” raznih varijanti. Za snajperska dejstva koriste puške G3 i G33,
kao i “Zastavine” M-93. Baza SAJ-a je u Batajnici.
Jedinica za specijalne
operacije (JSO), poznatija kao “crvene beretke” takode spada u red najelitnijih
policijskih sastava. Kada je formirana 1991. do pred kraj 2001. bila je u
sastavu Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije. Ucestvovala je na ratištima
u svim nekadašnjim jugoslovenskim republikama. Njen prvi komandant bio je
Franko Simatovic Frenki, a pocetkom 1999. nasledio ga je Milorad Lukovic Legija,
koji ju je posle više incidenata 2001. napustio.
JSO, koja je posle novembarske pobune 2001. pod neposrednom komandom Vlade
Srbije i ministra policije, ima veoma savremeno naoružanje, a podatak da imaju
i ruske borbene helikoptere Mi-24, “letece topovnjace”, kao i borbena vozila
“hamer” dovoljno govori o njenoj snazi.
Žandarmerija je najmladi sastav u paleti specijalnih vojnih i policijskih
jedinica, a nastala je preimenovanjem Posebnih jedinica policije (PJP). Ona
i postoji zbog ovakvih situacija. Još kada je nastajala, pre nepune dve godine,
receno je da ce Žandarmerija imati 2.000 pripadnika, a podeljena je u cetiri
odreda: beogradski, novosadski, niški i kraljevacki, koji u svom sastavu imaju
i posebno obucene interventne odrede. Uglavnom je rec o mladim ljudima od
kojih mnogi imaju i ratno iskustvo. Svaki pripadnik Žandarmerije prode kroz
tronedeljni “dril” i šestomesecni kurs za policajce.
Pripadnici Žandarmerije su svuda gde je “gusto”. Do sada su glavne zadatke
izvršavali u obezbedivanju administrativne linije Srbije s Kosovom i borbi
protiv albanskih terorista i ekstremista na jugu Srbije. Neposredno posle
atentata na premijera Srbije Zorana Đindica, neke jedinice Žandarmerije su
rasporedene po kasarnama i na nekim punktovima u Beogradu.
M. Bozokin