Одржан 15. Меморијални куп “Горан Остојић”: Чувају име и дело свог команданта

– Трудимо се да својим присуством и апелом на људе који долазе одржимо светлу традицију како се име нашег покојног команданта не би заборавило – изјавио Игор Јанковић Јанко, председник Мото клуба „Ветерани 63. падобранске бригаде“.

Baloni ulepšali nebo nad Jagodinom

Балони улепшали небо над Јагодином

Петнаести Меморијални куп „Потпуковник Горан Остојић“ одржан је прошлог викенда у Јагодини под покровитељством града Јагодине. Том приликом одржано је отворено првенство Србије у балонарству, дефиле моторциклиста, такмичења у стрељаштву и шаху, док предвиђени падобрански скок, такмичење ракеташа и моделара, као и турнир у преферансу нису изведени због лоших временских услова. С друге стране, балонари су задивљеној публици показали игру ватром, што није било предвиђено програмом, али је изазвало овације окупљених. У вечерњим сатима госте су забавављале рок групе, које су догађај учиниле комплетним.

Чедомир Вучићевић, председник Организационог одбора Меморијалног купа и ветеран 63. падобранске бригаде, каже да су се као организатори трудили да Јагодина буде добар домаћин, центар окупљања најразноврснијих спортских дисциплина, међу којима је и балонарство, несумњиво највећа атракција купа.
– Горана памтим као виспреног момка, који је био способан за разне задатке. Први падобрански скок извео је са само 14 година, био је одличан пилот и старешина некадашње Војске Југославије, који заслужује да га памтимо. Био сам му тренер каратеа, од мене је купио први већи мотор и много је још лепих успомена на момка, који нас је нажалост, прерано напустио – изјавио је Чедомир.

Игор Јанковић, председник Мото клуба „Ветерани 63. падобранске бригаде“, основаног пре шест година, каже да његови чланови подржавају Куп, јер он носи име њиховог покојног команданта.

– Трудимо се да својим присуством и апелом на људе који долазе одржимо светлу традицију како се име нашег покојног команданта не би заборавило. Покојни командант био је свестран човек. Поред вожње мотора бавио се џудоом, падобранством и другим спортовима. Због тога кроз овај куп покушавамо да покажемо све адреналинске спортове којима се бавио, како бисмо младе навели на позитивно размишљање о њима, као и на проношења лика и дела нашег покојног команданта, који треба да буде узор младима. Према мојој слободној процени, ове године било је око 200 бајкера из Србије из 21 клуба. Нажалост, због временских услова који нам нису баш ишли на руку, нису дошли бајкери из Бугарске, Румуније и Републике Српске, који су били најављени- навео је Јанко.

У сваком случају, бајкери су на улице извели доста Јагодинаца који су усхићено посматрали дефиле моћних двоточкаша. Из разговора са њима сазнали смо да је моторциклистима посвећен веома мали део културе саобраћаја.

Defile bajkera u Jagodini

Дефиле бајкера у Јагодини

Бајкер који нам се представио као Ћале, аутомеханичар из Сенте, који моторе вози од своје седме године, рекао нам је да треба променити мишљење о њима, јер су и они родитељи, лекари, инжењери, радници.
– Мислим да смо много цивилизованији од оних који о нама имају такво мишљење. Веома смо хумани. Управо организјемо музички митинг за децу оболелу од леукемије и канцера. У сарадњи са осталим клубовима из Ниша радили смо акције из безбедности у саобраћају по свим средњим школама, добровољни смо даваоци крви, сакупљамо помоћ за незбринуту децу коле „Душко Радовић“ из Ниша. Бајкер није политички опредељен и увек ће стати другом бајкеру да помогне. То су ствари које би други требало да науче од нас- оценио је Ћале.

Дејан Анђелковић Ђенка, представник мото клуба „Алексинац“, који јагодинском купу присуствује трећу годину за редом, са двоточкашима се дружи три деценије, а тренутно вози „сузуки“ од 1.100 кубика, подржава причу о бајкерском кодексу, односно неписаним правилима понашања.
– Да ли сте чули да је на неком скупу бајкер ударио некога? Ми чак притрчимо да раздвојимо ако се неко побије. Нама је небитно ко је одакле, који мотор вози, којом се професијом бави, јер сви носимо исту униформу. Младима прво кажемо да морају да носе кациге и да поштују саобраћајне прописе, а потом их уводимо у бајкерски начин живота. Поштовање старијих је најважније правило. Не може неко да купи мотор зато што има пара и постане бајкер, јер пре тога мора да докаже да поштује наша правила – рекао је Дејан.

Један од оних који треба да прође „пријемни“ је и Стефан Крстић из Бунара, који вози мотор „спринт принц“ 250 кубика. Он је тек прошле године добио возачку дозволу и купио чопера, јер од малена воли моторе.

Бајкери су прошли поред школе „Горан Остојић“ и са члановима породице покојног официра положили венце и цвеће крај његове бисте.

Bogdan Ostojic pred bistom pokojnog oca

Богдан Остојић пред бистом покојног оца

У раним јутарњим сатима седам екипа балонара из Србије, Словеније, Мађарске и Аустрије летело је над Јагодином.
– Волимо да усрећујемо људе, па им некада обезбедимо место у корпи, а несумњиво је да и они који са земље прате наш лет, уживају. Ми се трудимо да развијамо овај спорт, али немамо довољно пара. Србија има само један балон, Словенија 80, а Мађарска 200 балона. Због тога више летимо по иностранству, него у нашој земљи- изјавио је Срђан Срдић, пилот балона Републике Србије.Са мађарском екипом био је Рудолф Барна из северне Бачке, који је био преводилац.
– Ја сам члан клуба балонара у Сенти. Ове године ћемо по 10. септембра по десети пут организовати манифестацију за Дан града, али још увек немамо наш балон. Балонарством се бавим десет година, а летим осам година – рекао нам је Рудолф.

Из Мађарске је дошао и Золтан Пареди из Мађарске, судија и директор такмичења. Он је проверавао временске услове и о њима обавештавао балонаре. Срећом, у суботу и недељу изјутра време им је дозволило да полете. Пре сваког лета балонари су имали брифинг на коме су пилоти на основу информација о времену одлучивали да ли ће да лете или не.

Оца памтим као војсковођу

Богдан Остојић, Горанов син, студент Универзитета „Сингидунум“, захвалан је то се одржава меморијални куп, који првенствено значи сећање на његовог оца.
– Имао сам пет година када је отац погинуо, али се сећам много ствари. Највише га памтим као војковођу, јер је увек био у униформи. Најупечатљивије ми је сећање на моторе, јер ме је на мотор стављао још док сам био беба. То ми је прва асоцијација на њега – казао је Богдан, који је на свом „сузукију ГСXР“ од 600 кубика са Игором Јанковићем предводио дефиле бајкера.

Извор: noviput.rs
Текст и фото З. Глигоријевић