Ових дана навршила се 31 тужна година од погибије петорице наших другова: водника Ђоровић Србољуба, десетара Јанковић Љубише, разводника Анђелковић Владана, разводника Илић Саше и разводника Ристић Небојше.
Такође, навршилe су се и 23 године од погибије Драгана Димитријевића на борбеном задатку у Копненој Зони Безбедности.
Помен овим јунацима погинулим у ратним дејствима дали су чланови њихових породица, тадашњи ратни другови и активни припадници 63. падобранскe бригаде Војске Србије.
Године неумитно пролазе, али сећања на Ђору, Анђела, Булса, Љубишка, Илкета и Димета и даље не бледе. Нека вам је вечна слава и хвала хероји!
Фејсбук страница Владан Анђелковић Анђел – Сећање на хероја
Neka im je vecna slava!!!
slava im i vecita zahvalnost sto su se zrtvovali za sve nas gradjane srbije.
Zašto bi nekog trebalo da bude stid ili strah zbog ovih dešavanja? Pa Hrvatska je u BiH poslala svoju regularnu vojsku da bi branili svoje sunarodnike, islamisti iz celog sveta se okupili da pomognu „svojima“, a jedino Srbi nisu imali prava da pomognu svom narodu? A iz kog su to razloga Srbi bili manje vredni od ostalih?
Svoje mišljenje o Miloševiću neću da iznosim jer je mrtav. Ali o stranci koju je vodio, kao i o njegovim „naslednicima“ mislio sam (i mislim i sada) sve najgore. Oni decenijama u kontinuitetu uništavaju Srbiju!
Poginuli su na srpskoj zemlji tamo gde si trebao i ti da budeš ako si čovek, ali mi nešto govori da nisi.