Данас се навршава још једна година од смрти Милорада Јовановића, у народу познатог као Чокалија, који је трагично настрадао 22. марта 2007. године.
Иако је време прошло, сећање на њега и даље живи међу породицом, пријатељима и свима који су га познавали. Његово име остало је симбол једног времена и једног живота који је, нажалост, прерано прекинут.
Они који су га познавали памте га као човека свог краја – непосредног, искреног и увек спремног да помогне. Његово присуство оставило је траг који године не бришу, већ га додатно учвршћују у сећањима оних који га нису заборавили.
Годишњице попут ове нису само подсећање на губитак, већ и прилика да се евоцирају успомене и сачува сећање на људе који су обележили наше животе.
Породица и пријатељи и данас чувају успомену на Милорада Јовановића – Чокалију, са жељом да се његово име никада не заборави.
Богови и људи
….
Чуо сам приче давнина. Сањао Ветар, глас прошлости и Мост Преко Вечности.
За једне слава. За друге, нас којих сећања на тешке тренутке вежу,
јаче од удара грома спознаја да је на трен карика пукла.
Твоји саборци, у ноћи пред нама стаћемо пред огомну ломачу, одати част.
Снаааагом воље барјак на ветрометини у срцу Ватре плеше.
Буктиња и Пламен….пепео ка Небу.
Твоја прича тихо а ипак гром у дану.
И рој хиљаду ждралова…
Човек са снагом дива, ширином духа обухваташ Небо.
Чууууј ме Земљо натопљена крвљу, говорим с литице, рог у руци, звук тишине „ломи“:
„Спавај Брате часно на ободу Неба, далеко од злог света.“
Посвећено погинулом брату и саборцу –
22.март 2007.године
Милорад Јовановић – Чокалија
63. падобранска бригада
Твој брат саборац
Негде у Времену
Дечак Сломљених Kрила
Горан Тодоровић Фаца