Куцамо на врата незаборављених падобранаца – Анђелковић Хранислав, капетан I класе

Анђелковић (Сибина) Хранислав, капетан I класе. Рођен је 1939. године у Југбогдановцу, Мерошина, Србија. У грађанству је завршиo осмогодишњу школу. У ЈНА је завршио ППШ (пешадијско-подофицирску школу) у Билећи и Сарајеву.

Војну службу започео је 1957. године у Сињу код Сплита, а потом је службовао у Книну. У падобранској бригади, тада стационираној у Новом Саду,  је од 1958. године, где завршава падобрански курс. Први падобрански скок извео је у Новом Саду јануара 1959. године. По завршетку падобранског курсa, постаје командир минобацачког одељења у падобранској бригади.

Крајем 1959. године, падобранска бригада бива расформирана и дели се на три батаљона која су стационирана у Церкљу, Батајници и Скопљу.  До 1961. године бива размештен у Скопље, а након тога службовао је у падобранском наставном центру у Нишу.

У Сомбору 1960. године завршио је курс за инструктора падобранства.

Од 1961. године радио је у Нишу на дужностима командира одељења и командира вода. 1968. године као старији водник I класе, полагао је у Сарајеву за чин потпоручника. Као потпоручник, радио је на дужности командира вода.

Од 1970. до 1977. године радио је на пословима референта за обавештајне послове у 63. падобранској бригади. Дужност командира чете обављао је две године, а од 1978. до пензионисања 1986. године, обављао је дужност помоћника команданта за организационе и персоналне послове у 63. падобранској бригади.

Више пута је био похваљиван и награђиван, а одликован је са више мирнодопских одликовања.

Носилац је Златног падобранског знака и има звање падобранског инструктора I класе. 

Активан је падобранац од 1958. године до одласка у пензију. Био је члан падобранске репрезентације у периоду од 1965. до 1973. године. Извршио је укупно 820 падобранских скокова.

Са пок. супругом Верицом, наставницом немачког језика и судским тумачем,  има сина и ћерку. Пензионерске дане проводи са сином у Нишу или на својој викендици у селу Сићево.