Један од људи којих се радо сећам и са којима сам се пуно дружио, био је Томислав Преберина из Загреба. Он је и један од првих који су настрадали у глупим ратовима деведесетих. Служили смо у истој чети и воду септембра 1990/91. Био је сјајан момак и друг. И ако смо били задња генерација ЈНА, нико од нас тада није истицао своју националну припадност. Био је Хрват и убили су га Хрвати у Задру, 17.8.1991. године. Имао је само 19 година.
Наиме с првим окршајима и жртвама, Хрвати су почели да врше велики притисак на његову породицу, мајку и сестру, које су живеле у Загребу да он дезертира из 63.падобранске бригаде и ЈНА. То је ишло дотле да је долазило и до физичког малтретирања његове породице. На лето 1991 били смо стационирани између осталог и на Земунику, аеродрому крај Задра. Томиславу је пукао филм, узео је пуну ратну опрему и кренуо кући да се разрачуна са зликовцима. Уз пут је стопирао неки бели ауто, замолио их да га одвезу на аутобуску станицу, али су они схвативши шта је и ко је, одвезли ауто у полицијску станицу Задар и потом побегли. Преберина је изашао из аута, сукобио се са Хрватском полицијом, ранио је једног полицајца, али је на жалост, у том пушкарању и сам смртно страдао. Погинуо је бранећи част и достојанство своје породице и наше 63. падобранске бригаде. Погинуо је због онога у шта је веровао. Сахрањен је у породичној гробници у Загребу , на гробљу Мирошевац.
Томо, знај, нисмо те заборавили !
Какав силан момак, за неверицу. Само прави падобранац, прави јунак има храбрости да се на овакав начин супротстави кукавицама и олошу. Нека му је вечна слава, Бог да му душу прости.