Сећамо се – Бојан Радојковић (20.10.1977 – 13.5.1999)

Бојан је рођен у Смедереву 20. октобра 1977. године. Након завршене Средње школе ступа у Војску Југославије у 63. падобранску бригаду где завршава падобранску и обуку за диверзанта. Током војног рока, својим радом и залагањем је заслужио и чин десетара.

Током тромесечне НАТО агресије на нашу земљу, један део састава 63. падобранске бригаде се налазио на караули „Кошаре“ више Ђаковице, где су у појединим моментима, буквално борбом „прса у прса“ заустављали терористичке групе које су из Албаније покушавале да уђу на територију наше земље. Неретко, терористи су имали и подршку из ваздуха, од стране бомбардерске авијације НАТО-а.

На данашњи дан 1999. године, једна бомба је изненада пала на ваљда једини незаштићени део на положајима наших падобранаца. Од распрснутих делова, смртно су настрадали војник-падобранац Раде Антонић и десетар-падобранац Бојан Радојковић.

Постхумно је одликован Орденом за храброст. Није био ожењен и није имао деце.

Два Лавља срца

Гледам у небо. Плаво прозрачно. Јучерашња олуја, Небеско звоно. Kао у тунелу подморнице. Знајући да не могу послати П. З. З., шаљу тишину буке.
Тамни облаци црне кише….
Из једног сна будим се, други стеже ме. Увлачи у свој свет.
Заборављени брат од брата. Лавље срце у тишини, клатно без звона немо шапуће О
времену када си знао ко је стобом у рову. Без чинова, без звања, само Беретка која спаја (Брата с Братом).

Њих 19 преплављују небо. Вага на тасу тамне стране месеца попушта. Строј на погребу и у олуји без страха брата са братом носи.

Већу
Тугу
Не видех.

Већа срца не упознах.

И сада остаје празно небо, звоно без звука. Мали строј који се још увек сећа.

Почивајте, брат крај брата. Ако све/т заборавља, небо и беретка памте.

Антонић Раде,
Радојковић Бојан,
63. падобранска бригада,
13.мај 1999.године. Kошаре.

Негде у Времену
Дечак Сломљених Kрила
Горан Тодоровић – Фаца