За посао у Војној полицији 100 кандидата за једно место

Ова служба има и овлашћења у односу на цивиле, али искључиво ако се сумњиче за извршење кривичних дела према Војсци

Процес професионализације, који се у Војсци Србије завршава ових дана, у Војној полицији спроведен је још у јануару 2007. године од када у њеним редовима нема војника на одслужењу војног рока. Можда Војна полиција, која је минулих година прошла кроз процес реформе, није довољно позната у широј јавности, али онима који су заинтересовани за посао свакако јесте – на свако од неколико непопуњених радних места конкурисало је по око сто кандидата.

Најпознатији случај на којем је недавно радила Војна полиција је откривање малверзација с горивом у инжењеријској јединици у Шапцу. Због основане сумње да су злоупотребили службени положај ухапшено је неколико припадника ВС који су с кривичним пријавама приведени истражном судији. Пажњу јавности привукао је и прошлогодишњи случај крађе пешадијског наоружања из складишта у Чачку који је, у сарадњи с другим безбедносним службама, решен за 15 дана – извршиоци су ухапшени и осуђени, оружје је враћено у складиште.

У време када се најављује учешће у новим мултинационалним операцијама у иностранству, Војна полиција се налази пред новим изазовима – jeдан вод је, како се то војним речником каже, „декларисан”, односно припремљен за такав ангажман. Недавна показна вежба „Ушће 2011”, одржана у Београду, поводом Дана ВС, заснована је добрим делом на активностима Војне полиције – рад на контролном пункту, употреба службених паса, хапшење терориста…

– Војни полицајци имају овлашћења службених лица идентична онима која имају припадници МУП-а, с којима блиско сарађујемо, с тим што смо ми фокусирани на кривична дела и друге безбедносно занимљиве догађаје који имају везе с војском. Радимо по службеној дужности, по сазнању о догађају из наше надлежности, док су налози тужилаштава и судова за нас обавезујући – каже пуковник мр Милко Цепера, заменик начелника Управе Војне полиције Генералштаба Војске Србије.

Ова служба има и овлашћења у односу на цивилна лица, али искључиво ако се сумњиче за извршење кривичних дела према војсци као што је, на пример, крађа оружја из магацина. Војна полиција може осумњиченог да задржи у полицијском притвору до 48 сати и затим да га с кривичном пријавом приведе истражном судији надлежног суда, али у пракси осумњичени цивили предају се МУП-у Србије. Војна полиција обавља увиђаје приликом саобраћајних несрећа у којима учествују само војна возила, а када су актери удеса војна лица као возачи (у службеном или приватном возилу) с цивилним возилом, присуствују увиђају који обавља МУП Србије.

– Право примене овлашћења службеног лица стиче се тек по завршетку основног курса у Центру за обуку кадрова. Касније, војни полицајци пролазе и кроз специјалистичке курсеве попут оних из криминалистичке технике и саобраћаја. Од изузетног значаја у обуци је сарадња са МУП-ом, посебно када је реч о пракси. Напредовали смо у квалитету обуке па су тако недавно наш противдиверзиони курс завршила и двојица припадника БИА – објашњава пуковник Цепера, истичући да у Војној полицији ради и доста жена, више од просека у ВС.

Војна полиција има пет специјалности: општу, криминалистичко-истражну, саобраћајну, противтерористичку и противдиверзиону. Батаљони Војне полиције у саставу Копнене војске налазе се у Београду и Нишу, а њихове чете у Новом Саду, Краљеву и Врању. По један батаљон постоји у Гарди у Београду и Специјалној бригади у Панчеву. Чувене „Кобре”, батаљон Војне полиције специјалне намене, као и Криминалистичко-истражна група налазе се под непосредном командом Управе Војне полиције.

Извор: Политика (М.Галовић)