Ненад Кузмановић – српски Феликс Баумгартнер!

Ове јесени, цео свет се дивио Феликсу Баумгартнеру, који је поставио светски рекорд у скоку с падобраном (са чак 39 километара висине).

Ипак, мало људи у Србији зна да и наша земља има такве хероје, као и да незванични светски рекорд у групном скоку с падобраном (у слободном паду) и даље држи српска падобранска екипа!

Редакција Србин.инфо је зато на стогодишњицу српског ваздухопловства разговарала са Ненадом Кузмановићем, познатим српским падобранцем и добитником великог броја домаћих и међународних признања.

– Још 1995. године српска екипа је поставила рекорд у дисциплини групно искакање слободан пад. Био сам члан тог десеточланог тима на челу са Мирком Ђорђевићем и Радославом Кораћом, која је на Светог Василија Острошког 12. маја скочила са 8.190 метара искакања . Тај рекорд је срушен исто на Светог Василија 2004. године са групом од 12 падобранаца, коју сам ја предводио. Скочили смо са 9.205 метара висине и то без употребе кисеоника, што групно никада нико није покушао!

Данас је то и актуелни светски рекорд у дисциплини групно искакање слободан пад. Урадити нешто тако у групи је много теже и компликованије него појединачно, пошто је довољно да само код једног падобранца нешто не крене како треба па да покушај не буде исправан – започиње причу “српски Феликс Баумгартнер”, који је и актуелни државни појединачни рекордер у дисциплини дужина слободног пада.

Подвиг српских падобранаца је још већи, ако се у обзир узме чињеница да су искакали из авиона АН-26, који има плафон лета 8.350 метара.Наши припадници ваздухопловства су летелицу подигли на 9.205 метара! а ми смо из њега искакали са преко 9000 метара!

– Морам да истакнем потпуковника Зинаида Ибраковића, чувеног Ибру, који је успео да доведе авион до висина, које његови конструктори нису ни сањали.

Треба напоменути да смо тај рекорд извели можда у најгоре време по ваздухоплоство, када је било најмање горива за летове.

Дан пре званичног, имали смо и пробни скок.

Но, временски услови су били лоши, па нас је навигатор, уместо на Батајнички војни аедром, избацио на сред писте цивилног Сурчинског аедрома!

Док смо падали, видим да нама у сусрет у узлету иде цивилни авион!

Срећом, погледао нас је Свети Василије, авион је прошао близу нас, па смо избегли инцидент.

На аеродрому нас дочекају безбедносне аеродромске службе уз коментар “види ове терористе, знају чак и српски” – присећа се Кузмановић.

Наредне године у Русији (у Чеченији) биће организован Европски и Светски куп у падобранству у организацији ФАИ (World air sports federation). Неке европске државе су поставили питање безбедности за своје такмичаре, па је ове године одржан куп да би руске колеге показале услове у Чеченији.

– Не можете ни да замислите како изгледа Грозни, главни град Чеченије.

Град који је био потпуно уништен сада личи на Дубаји, са широким булеварима и високим модерним зградама!

Треба напоменути да ће директор Европског купа у Чеченији бити Небојша Јушковић из Црне Горе, до недавно потпредседник ФАИ.

Такође, велика част нам је указана од Руске падобранске федерације, јер сам добио позив да наши падобранци као гости учествују заједно са руским у обарању светског рекорда у “релативу”, дисциплини са што више људи у слободном паду – објашњава наш саговорник.

Посебно интересантан податак је и тај да су Ненад Кузмановић и Небојша Јушковић једини странци у 85-годишњем раду руског Добровољног друштва за помоћ војсци, ваздухоплоству и морнарици (ДОСААФ) добили орден за заслуге трећег степена. Овом организацијом председава министар одбране Руске федерације.

– У одлуци су навели да смо задужили светско падобранство. Велика је част постати део једне такве органзације, чији су чланови претходно постали један Јуриј Гагарин, Валентина Терјешкова , маршал Покришкин – поносан је Кузмановић.

И Ненадов отац је био падобранац. Желео је и сину да усади љубав према скоку, ал нашег саговорника, падобранство у почетку уоопше није занимало.

– Желео сам да постанем официр. Завршио са Војну академију и прву службу сам добио у Подгорици. Тек тада сам почео да се интересујем за скокове. У међувремену сам добио прекоманду у Ниш (1990) где сам постао и припадник 63 падобранске бригаде.

Ту сам убрзо схватио да је подабранство, не мој посао већ и мој животни позив, па сам веома брзо, већ 1991. године постао члан чувене падобранске екипе које се тада звала Такмичарско-демонстративна падобранска екипа РВ и ПВО – Небеске видре.

У њој сам био активан до одласка у пензију 2008. године. Последњих година сам био и њен вођа – каже Кузмановић, иначе пуковник у пензији.

Треба напоменути да је Кузмановић носилац и Медаље „100 година Руске ратне авијације“ добијене од Министарства Одбране Оружаних снага Русије. Кузмановићу је, на Ордену и чланској књижици ДОСААФ-а Русије, честитао и начелник управе за друштвене послове председника Владимира Путина.

Лет без кисеоника

О каквом се подвигу и физичком напору заиста ради (светски рекорд у групном скоку српских падобранаца) најбоље говори чињеница да је свему претходила ригорозна двомесечна припрема и тренажа у хипербаричним коморама, не би ли сви били апсолутно способни да у ваздуху издрже читава три минута без кисеоника, тачније до висине од 5.000 метара на којој је тек могуће нормално дисање. Иначе, у такозвани слободан пад и сам рекорд се рачуна време проведено од скока из авиона па до тренутка отварања падобрана, на неких 500 метара изнад земље.

Најбољи показатељ важности овог догађаја су биле званице које су пратиле дешавања на батајничком аеродрому – генерал Бранко Крга, начелник Генералштаба Војске СЦГ, командант РВ и ПВО-а генерал Владимир Старчевић, генерал Горан Радосављевић Гури, командант Жандармерије, Драган Јочић, министар полиције…

Падобранци који су поставили незванични светски рекорд у дисциплини групни скок – слободни пад :

1. Пуковник у пензији Ненад Кузмановић, вођа рекорда,
2. Пуковник Јелесије Радивојевић, начелник Центра за мировне операције Војске Србије,
3. заставник Небојша Јандрић, опитни падобранац Војске Србије,
4. заставник прве Класе у пензији Радослав Кораћ,
5. заставник у пензији Иван Ђорђевић,
6. заставник Радмила Ђурић,
7. заставник Синиша Мићић,
8. капетан полиције Горан Пановић, припадник ПТЈ,
9. заставник полиције Игор Жмирић,
10. падобранац Огњен Ганић,
11. падобранац Слободан Марковић и
12. падобранац Слободан Терзић.

Извор: Србин.инфо