Крајем јула и почетком августа у Русији је боравила делегација Удружења ветерана 63. падобранске бригаде и то у име Србије пуковник у пензији Ненад Кузмановић (који је представљао и Падобрански клуб ветерана 63. падобранске бригаде Архистратиг) а у име Црне Горе г. Небојша Јушковић. С њима је путовао и Епископ Пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк). Наши ветерани су у Руску Федерацију дошли на позив главнокомандујућег Ваздушнодесантне војске РФ генерал-пуковника Владимира Анатолијевича Шаманова и председника Међународног савеза падобранаца генерал-лајтанта Николаја Викторовича Стаскова. Повод је била слава и дан ВДВ – Илиндан, као и годишња конференција Савеза, који је примио молбу нашег Удружења како из Србије тако и из Црне Горе да постану равноправни чланови овог Савеза.
У четвртак 30. јула радни део је почео регистрацијом пристиглих делегата, да би у једанаест часова била отворена конференција Међународног савеза падобранаца, коју је водио генерал-лајтант Николај Викторович Стасков а у присуству председника Савеза падобранаца Русије генерал-пуковника Валерија Александровича Вастротина, депутата Државне думе генерал- пуковника Виталија Васиљевича Маргелова, начелника штаба ВДВ генерал-лајтанта Николаја Ивановича Игњатова, генерал-пуковника у пензији Александра Алексејевича Чиндарова. Ова организација представља савез националних удружења свих оних који су служили у ВДВ и Спецназу ГРУ, и једино је изузетак начињен у случају 63. падобранске бригаде, чији ветерани су једини који су прихваћени у Савез а да нису служили у СССР и/или Руској Федерацији. Удружења се оснивају где год падобранци живе, те поред бивших република СССР она постоје у Немачкој, Абхазији, Белорусији, Украјини, Киргизији, Казахстану, Узбекистану, Литванији, Летонији, Естонији, Молдавији, Приднестовљу, Јужној Осетији и Израелу (у коме живи двадесет и три хиљаде бивших припадника ВДВ и Спецназа, по речима делегата тамошњег удружења) итд.
Делегати су, после поздравних говора и избора радног председништва у коме је био и Владика Јован, поднели извештај о раду својих удружења, описујући услове у којима живе и делају, а неописива је била радосна атмосфера поновног сусрета старих другова и сабораца, међу којима је било и хероја СССР и РФ, и других славних личности из падобранске историје – из бојева по Афганистану, Чеченији, Осетији, Грузији и миротворних операција по бившој Југославији итд. Један такав херој из Другог светског рата ће се на Илиндан појавити на бини на Црвеном тргу и описати како је у ратним претумбацијама завршио ни мање ни више него у 4. пешадијској дивизији САД, чији знак с поносом носи.
У другом делу конференције изнесене су молбе неколико националних удружења ветерана која су изразила жељу да буду примљена у Мађународни савез падобранаца. Њихови представници су образлагали те молбе, да би се онда гласало за пријем: удружења ветерана 63. падобранске бригаде из Србије и Црне Горе су примљена једногласно, а за њима и удружења из Белорусије и Израела. Потом су подељена пригодна одликовања, где су сва три члана делегације ветерана 63. падобранске бригаде одликована јубиларном медаљом поводом 85 година ВДВ. За званичним делом уследио је вишечасовни свечани ручак где су размењени дарови и произнесене здравице у руском стилу, a председнику Међународног савеза падобранаца наша делегација уручила је за ову прилику посебно израђену икону Светог Пророка Илије, заштитника ВДВ и руских падобранаца.
Сутрадан, у петак 31. јула, главни део дана био је посвећен посети касарни најелитније јединице Ваздушнодесантне војске, 45. бригади спецназа ВДВ. Донедавни пук који је пре неколико месеци постао бригада познат је добро и у 63. падобранском батаљону, јер су падобранци тадашњег 45. пука неколико пута учествовали на нашем падобранском вишебоју. То није случајно, пошто се ради о две веома сличне јединице и духом и назначењем, те је стога веома лако споразумети се с њима. Учеснике конференције су дочекали један потпуковник, помоћник команданта за персонална питања, и свештеник (у касарни сваке јединице ВДВ постоји храм, који има најзначајнију улогу у очувању сећања на погинуле припаднике јединице). По свему се види да се ради о снажној, савременој и добро опремљеној јединици, у чијој касарни је све уређено, чисто и обновљено или ново.
Након обеда у касарни 45. бригаде, делегација Удружења ветерана 63. падобранске бригаде је са осталим учесницима конференције у московском Кремљу присуствовала свечаном двоипочасовном коцерту поводом јубилеја, на коме су се прво обратили министар одбране Сергеј Шојгу и генерал Шаманов, а потом су наступиле највеће звезде руске естраде. Далеко највећи аплауз по обичају пожњео је Александар Розенбаум, аутор чувених и потресних песама о рату у Афганистану. Концерту је присуствовала и делегација нашег РВ и ПВО на челу с генерал-мајором Ранком Живаком, која је у Руској Федерацији боравила у радној посети, и две делегације су се потом дружиле с домаћинима на банкету уприличеном изнад концертне сале.
Но, васколика свечаност и све њене пратеће манифестације имале су над собом сенку погибије двадесет четворице падобранаца у Омску који су тек били положили заклетву да би се на њих сутрадан срушила лоше саграђена и немарно обновљена зграда. Сваки скуп је посветио погинулим припадницима ВДВ-а неко време, сваки пут и много више од уобичајене минуте ћутања.
У суботу увече вечеру за делегацију ветерана и монахиње из Манастира Жиче које се налазе у посети Москви приредио је старешина Подворја Српске Цркве у Москви, Епископ Моравички Антоније.
У недељу, на празник Светог Пророка Илије, у древној цркви овоме светоме посвећеном у Илинској улици, празничну литургију служио је Епископ Воскресенски Сава, изасланик Московског Патријарха, уз саслуживање Епископа Пакрачко-славонског Јована. По литургији одржана је литија до недалеког Црвеног трга, где је одслужен молебан Светом Илији, и где су се окупљеном бројном народу обратила оба епископа и генерал Шаманов, а прочитано је и поздравно писмо председника Русије Владимира Путина.
Илинданска литија је један од најстаријих литургијских обичаја у Москви. Установио ју је цар Михаил с Патријархом Филаретом, и у литију су ишли заједно. Они су се заустављали на Лобном месту због тога што су ту вршена погубљења Московљана који су били устали против лажног цара Димитрија у ”Смутним временима”.
Позвавши се на библијски лик Пророка Илије као борца за истину и правду, Епископ Јован је говорио о томе како је ВДВ позвана да призива Правду Божју, као што је руски народ послужио као оруђе којим је у Другом светском рату заустављен највећи злотвор у историји човечанства, Хитлер. У тој борби српски народ и руски народ су увек били заједно, а као залог заједништва, пуковник Кузмановић и господин Јушковић су генералу Шаманову предали икону Пророка Илије, што је бурно поздрављено од окупљеног бројног народа.
Потом је уследила прво трпеза љубави у просторијама храма Светог Илије а потом свечани пријем и концерт у Привредној комори Руске Федерације коме је присуствовала и наша делегација, где су додељене награде и признања истакнутим припадницима ВДВ. За то време и цели дан Црвени трг и други делови Москве су били стециште хиљада и хиљада падобранаца, њихових породица и пријатеља који су на карактеристично необуздан дан прослављали свој празник.
У понедељак Епископ Јован, пуковник Кузмановић и господин Јушковић посетили су Руски институт за стратешка истраживања, где су се срели с генералом Решетњиковим, директором Института. Расправљене су могућности даље сарадње с Русијом, нарочито у погледу спорта и договорене су конкретне активности.
Потом су Епископ Јован и пуковник Кузмановић отпутовали у околину Москве, на аеродром Киржач, где су се у тамошњем падобранском клубу уверили у његове капацитете, те извршили одређени број скокова руским падобранима, како са округлом куполом падобраном Д-6, тако и с падобраном типа ”крило”. С домаћинима се разговарало о могућностима сарадње Удружења ветерана и Падобранског клуба ветерана 63. падобранске бригаде са овим падобранским клубом, што је била последња активност у оквиру посете делегације Удружења ветерана 63. падобранске бригаде Москви.